Povećanje grudi

Povećanje grudi implantatima

Implantati za grudi su strukture nalik balonu, oblikovane prema dojci. Mogu biti okrugli ili anatomski, u obliku suze. Približna veličina bira se dogovorom sa pacijentkinjom, u skladu sa njenom građom.

Povećanje sopstvenim tkivom

Povećanje grudi sopstvenim tkivom ima ograničenja. Prenosom masnog tkiva uzetog sa drugog dela tela može se postići delimično povećanje. Deo prenete masti se resorbuje, pa dobijeni volumen ne mora u celosti ostati trajan.

Pre operacije

Kod pacijentkinja starijih od 40 godina pre ugradnje implantata radi se mamografija, a po potrebi i ultrazvuk dojki. Razmatraju se porodična istorija bolesti dojki ili raka, hronične bolesti, pušenje i lekovi koje pacijentkinja uzima, posebno aspirin i slični lekovi.

Detaljno se razgovara o mestu reza i načinu povećanja grudi.

Pre donošenja odluke hirurg objašnjava ožiljke, osetljivost bradavica, dojenje, vrstu anestezije, izbor implantata, pristup kroz koji se implantat postavlja i rizike operacije. Fotografije ranije operisanih pacijentkinja mogu pomoći u razgovoru o očekivanjima.

Operacija povećanja grudi

Zahvat se izvodi u operacionoj sali u bolnici, u opštoj anesteziji, i traje približno 1–2 sata. Za postavljanje implantata pravi se rez dužine 4–5 cm, u pregibu ispod dojke ili uz donju ivicu areole. U zavisnosti od građe dojke, implantat se postavlja iza tkiva dojke ili iza grudnog mišića. Bez obzira na pristup, ostaje ožiljak: u početku je vidljiviji, a vremenom može izbledeti.

Posle operacije

Rani oporavak obično protiče bez većih tegoba. Previjanje, antibiotsku mast, antibiotik i lekove protiv bolova određuje lekar. Pokreti ruku mogu biti ograničeni nekoliko dana. Otpust je najčešće narednog dana, a tuširanje je moguće od drugog dana prema uputstvu hirurga. Grudi se podupiru grudnjakom ili zavojem. Povratak na posao moguć je približno za 3–4 dana, u zavisnosti od oporavka i vrste posla.

Šta treba znati o zahvatu

Posle približno tri nedelje implantat počinje da zauzima svoj položaj, a dojka se prilagođava. Preporučuje se izbegavanje napornih sportova, naročito trčanja i skakanja, tokom dva meseca. Krvarenje i infekcija su moguće komplikacije. Osetljivost bradavica može biti pojačana ili smanjena, a oko reza se može javiti utrnulost; ove promene mogu biti prolazne. Ležanje na stomaku obično se razmatra posle dva meseca, uz saglasnost hirurga.

Implantat je strano telo, pa su moguće komplikacije povezane sa njim. Oko njega se stvara omotač, odnosno kapsula. Tanka kapsula obično ne pravi smetnje; izraženije zadebljanje i stezanje mogu dovesti do tvrdoće dojke, promene oblika ili asimetrije. Kod kapsularne kontrakture lečenje se određuje prema težini problema i može uključivati dodatni zahvat. U težim slučajevima može biti potrebno uklanjanje ili zamena implantata.

Spoljašnji omotač silikonskog implantata je tanak, ali otporan. Uprkos tome, moguće je oštećenje ili pucanje implantata i curenje njegovog sadržaja. Teža trauma, pritisak u saobraćajnoj nezgodi, pad ili povreda oštrim predmetom mogu biti uzroci oštećenja. Kontrole dojki i mamografija nastavljaju se i posle ugradnje; radiolog treba da zna za implantate kako bi pregled prilagodio.

Rizici implantata nisu ograničeni na uobičajena oboljenja tkiva dojke. Implantati su povezani sa retkim limfomom BIA-ALCL, koji nastaje pretežno u tečnosti ili ožiljnom tkivu oko implantata. To nije isti tip bolesti kao rak tkiva dojke. O pojedinačnim rizicima i praćenju razgovara se sa hirurgom. Ako se razvije bolest dojke, dijagnostika i lečenje planiraju se prema odgovarajućim standardima. Informacije FDA o bezbednosti implantata.